Emocije i zdravstveni rizici na sahranama
Gubitak voljene osobe je događaj koji ostavlja dubok trag u životima onih koji ostaju. Ovaj emocionalni trenutak, posebno kada je reč o sahrani, nosi sa sobom ne samo tugu već i različite rituale i običaje koje porodice sprovode kako bi izrazile svoje emocije i odale počast preminulima.
U poslednje vreme, izjava moldavskog lekara dr. Viktora Ivanovika izazvala je pravu buru na društvenim mrežama. Njegova tvrdnja da ljubiti preminule osobe može biti opasno za zdravlje uzrokovala je podeljene reakcije, posebno među onima koji su nedavno doživeli gubitak. Dr. Ivanovik, poznat po svojim kontroverznim postovima na TikToku, uverava javnost da bi blizak kontakt sa telima pokojnika mogao dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.
Prema njegovim rečima, bakterije koje se razvijaju na telima počinju da se formiraju već nekoliko sati nakon smrti. On upozorava da ove bakterije mogu izazvati gubitak čula mirisa, respiratorne probleme, pa čak i srčane smetnje kod onih koji su u kontaktu sa telom. Ova izjava izaziva zabrinutost, posebno među porodicama koje se suočavaju sa tugom i emocijama u trenutku još uvek sveže boli.
Dr. Ivanovik posebno naglašava rizike u toplijim mesecima ili u prostorijama bez hlađenja. On savetuje da se oproštaj treba obaviti isključivo u profesionalnim mrtvačnicama, gde su tela pravilno očuvana. Ovakve tvrdnje izazvale su brojne komentare na društvenim mrežama, gde je deo javnosti smatrao da su upozorenja potrebna, dok su drugi smatrali da ona potkopavaju emocionalne potrebe ožalošćenih.
Stručnjaci iz različitih oblasti, međutim, ne dele mišljenje dr. Ivanovika. Dr. Stjuart Fišer, internista iz Njujorka, smatra da su njegovi navodi neosnovani i da ljudski imuni sistem ima dovoljnu otpornost da se nosi sa mikroorganizmima koji mogu ostati na telu. On ističe da bi, da je zaista postojala opasnost, zdravstvene institucije već upozorile javnost, a da ne bi bilo zabeleženih slučajeva obolijevanja povezanim sa ovakvim kontaktom.
Osim toga, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) takođe je naglasila da posmrtni ostaci prirodno preminulih ne predstavljaju opasnost za zdravlje, osim u slučajevima zaraznih bolesti visokog rizika. SZO objašnjava da većina patogena ne opstaje dugo nakon smrti, posebno kada su tela pravilno konzervirana. Ova informacija može umiriti mnoge koji se plaše potencijalnih rizika prilikom oproštaja od voljenih.
Pored naučnih argumenata, dodatna zabrinutost izaziva nedostatak verifikovane medicinske pozadine dr. Ivanovika. Iako ima veliko prisustvo na društvenim mrežama, mnogi mediji su pokušali da provere njegovu stručnost, ali su naišli na prepreke. Mnogi su se pitali koliko je pouzdano oslanjati se na informacije od nekoga ko nije mogao da dokaže svoj profesionalni status.
Dr. Fišer takođe naglašava da su moderni pogrebni procesi osmišljeni tako da minimiziraju sve moguće rizike po zdravlje. Radnici pogrebnih preduzeća su obučeni da se pridržavaju strogih higijenskih standarda i da drže tela u kontrolisanim uslovima do trenutka sahrane. On dodaje da, iako osobno ne preporučuje ljubljenje pokojnika, iz medicinske perspektive to nije zabranjeno ukoliko osoba oseća emocionalnu potrebu da to učini.
Na društvenim mrežama, mnogi su izrazili želju da, uprkos rizicima, i dalje žele poljubiti voljene preminule. Ljudi su delili svoje emotivne priče, naglašavajući da je to čin ljubavi i poštovanja. Jedan korisnik je čak podelio da bi ponovo poljubio svog oca, čak i po cenu gubitka čula, jer su takvi trenuci neprocenjivi.
Ova situacija otvara važnu diskusiju o tome kako se suočavamo sa gubicima i kako rituali oproštaja igraju ključnu ulogu u procesu tugovanja. U vreme kada se nauka i emocionalne potrebe često sukobljavaju, nalazimo se pred izazovom da pronađemo balans između racionalnog i emotivnog, onoga što je naučno potvrdjeno i onoga što je ljudski instinktivno.
Emocionalna težina sahrana ne može se podceniti. Za mnoge ljude, oproštaj od preminulih je trenutak kada se prepliću tuge, sećanja, ali i nada za budućnost. Ritualni aspekt sahrana, kao što su molitve, pesme i sitni običaji, pružaju ožalošćenima priliku da izraze svoje emocije i pronađu utehu u zajedništvu.
U mnogim kulturama, sahrane uključuju posebne rituale koji se prenose s generacije na generaciju. Na primer, u nekim afričkim plemenima, sahrane su proslava života pokojnika, gde se okupljaju članovi porodice i prijatelji kako bi zajedno obeležili život preminulog kroz pesmu, ples i priče. Ovi rituali pomažu u izgradnji zajedništva i jačanju veze među članovima porodice, što može biti od vitalnog značaja u procesu tugovanja.
Zdravstveni rizici i zaštita
Doktor Ivanovikove tvrdnje o rizicima povezanim sa bliskim kontaktom s telima pokojnika postavljaju pitanje koliko su ti rizici realni u svetlu savremenih medicinskih praksi. Iako je istina da bakterije mogu postojati na telu preminulog, važno je napomenuti da su pogrebna preduzeća opremljena da upravljaju takvim situacijama. Uobičajene prakse uključuju upotrebu sredstava za dezinfekciju i očuvanje, što značajno smanjuje rizik od zaraze.
Osim toga, savremeni standardi za sahrane uključuju obuku radnika u pogrebnim službama koji su podložni strogim higijenskim pravilima. Ovi radnici su opremljeni zaštitnom opremom i znaju kako da se postave u situacijama koje bi mogle doneti zdravstvene rizike. Takođe, u mnogim zemljama postoje jasne smernice koje se odnose na rukovanje posmrtnim ostatcima, što dodatno osigurava sigurnost svih prisutnih na sahranama.
Balansiranje između emocija i zdravlja
U situacijama kao što su sahrane, veoma je izazovno pronaći balans između emocionalne potrebe za povezivanjem s preminulima i racionalnih zdravstvenih rizika. Mnogi ljudi osećaju potrebu da se oproste od svojih voljenih na način koji im je najprihvatljiviji, a to ponekad uključuje fizičku bliskost, kao što je ljubljenje ili dodirivanje tela.
Dok neki ljudi smatraju da je to nužno za njihovu emocionalnu dobrobit, drugi su oprezniji i radije se odlučuju na rituale koji ne uključuju fizički kontakt. U ovom kontekstu, važno je razumeti da se svaka osoba nosi s tugom na svoj način, i da je od suštinskog značaja omogućiti im da izraze svoje emocije na način koji im najbolje odgovara.
Zaključak
U konačnici, sahrane su više od običnog oproštaja; one su složeni događaji koji uključuju emocionalne, kulturne i zdravstvene aspekte. Dok se postavlja pitanje o zdravstvenim rizicima povezanima s kontaktom s telima pokojnika, važno je osloniti se na naučne dokaze i stručna mišljenja koja ukazuju na to da su ti rizici minimalni kada su pogođena odgovarajuća higijenska pravila.
Ova tema otvara širok spektar pitanja o tome kako se suočavamo sa gubicima i kako rituali oproštaja igraju ključnu ulogu u procesu tugovanja. Na kraju, važno je omogućiti ljudima da se nose sa svojim emocijama i potrebama, u skladu sa sopstvenim verovanjima i ritualima, dok istovremeno ostaju svesni potencijalnih zdravstvenih rizika koje pojedine situacije mogu doneti.
